Bje­lo­polj­ka An­đe­la Mar­ko­vić pred­sta­vlja­la je Cr­nu Go­ru na iz­bo­ru za Mis Qu­e­en To­u­rism In­ter­na­to­nal 2015 ko­je je odr­ža­no u Ki­ni. Is­pu­njen dnev­ni ras­po­red, pri­pre­me, fo­to­gra­fi­sa­nje, ni­jesu ome­li dje­voj­ke ni u dru­že­nju. U istom su so­su, ne sma­tra­ju se­be ka­on­ku­ren­ci­jom već po­ma­žu jed­na dru­goj.
- Još uvi­jek ni­je­sam sre­di­la sve uti­o­ske. Is­ku­stvo bo­ga­to, pu­no sam na­u­či­la, pu­no sam se i dru­ži­la. Naj­dra­ža mi je bi­la dje­voj­ka iz Ma­ke­do­ni­je, ko­ja je ina­če mo­ja du­go­go­di­šnja dru­ga­ri­ca. Sa njom sam pro­vo­di­la naj­vi­še vre­me­na. So­bu sam di­je­li­la sa cu­rom iz An­go­le sa ko­jom sam se od­lič­no sla­ga­la. Sva­ki dan smo slu­ša­le pje­smu „Mo­je zla­to” dok i ona sa­ma ni­je pro­pje­va­la. Dok smo se jed­nog da­na spre­ma­le, ču­la sam je ka­ko pje­va: „Ti mo­je zla­to, ti mo­je zla­to”. Odu­še­vlje­na sam bi­la ka­ko je to zvu­ča­lo. Po­klo­ni­la sam joj ča­šu na ko­joj je is­pi­sa­no 10 ša­lji­vih cr­no­gor­skih za­po­vje­di - pre­no­si Mar­ko­vi­će­va.
Po­red dje­vo­ja­ka iz Ma­ke­do­ni­je i An­go­le An­đe­la se dru­ži­la i sa dje­voj­ka­ma iz Sr­bi­je, Tan­za­ni­je, Ko­re­je. Sve one bi­le su joj po­dr­ška na ka­stin­gu za Mis ta­le­nat.
- Moj ta­le­nat je bio di­zajn - kre­i­ra­nje ha­lji­na. Iza­bra­la sam 12 cu­ra ko­je su no­si­le mo­je ha­lji­ne. Ži­ri je bio odu­še­vljen, kao i svi pri­sut­ni. Do­bi­la sam ve­li­ki apla­uz, osje­ća­la sam se kao da sam na ne­kom mod­nom he­pe­nin­gu i bi­la sam mno­go po­no­sna na se­be. Ni­je­sam pro­šla jer je moj ta­le­nat zah­ti­je­vao mno­go dje­vo­ja­ka, a ima­li smo ogra­ni­če­no vri­je­me za pred­sta­vlja­nje. Iskre­no po re­ak­ci­ja­ma sam bi­la ubi­je­đe­na da ula­zim u fi­na­le. Ob­ja­sni­li su mi da ni­je po­sto­ja­la ni­ka­kva mo­guć­nost za moj ta­le­nat na sa­mom fi­na­lu, jer smo u ofi­ci­jel­nom di­je­lu ima­li pr­vo iz­la­zak u na­ci­o­nal­noj no­šnji, za­tim u bi­ki­ni­ju, a nakon bi­ki­ni­ja ele­gant­ne ha­lji­ne. Ta­le­nat je bio iz­me­đu bi­ki­ni­ja i ha­lji­na te ni­smo ima­li vre­me­na za fi­nal­no pred­sta­vlja­nje mog ta­len­ta – ka­za­la je An­đe­la.
Ona do­da­je da je bo­ra­vak u Ki­ni bio is­pu­njen sva­ko­dnev­nim pri­pre­ma­ma, vje­žba­ma sa ru­skim ko­re­o­gra­fom, ali i tu­ri­stič­kim obi­la­sci­ma.
- Dvi­je ne­dje­lje ko­je sam pro­ve­la u toj eg­zo­tič­noj ze­mlji, pam­ti­ću i zbog div­nih lju­di i fa­ta­stič­ne ar­hi­tek­tu­re, obi­ča­ja i neo­bič­ne hra­ne. Ja sam zna­la ka­kva me hra­na če­ka u Ki­ni, jer sam pro­šle go­di­ne bi­la, i znam bu­kval­no sve uku­se. Or­ga­ni­za­to­ri su se tru­di­li da nam na sva­ki na­čin po­mog­nu, i uči­ne bo­ra­vak li­je­pim, jer su pre­po­zna­li zna­čaj i po­ten­ci­jal ova­kvog tak­mi­če­nja – ka­z­a­la je An­đe­la..
Osim uza­jam­nog pro­mo­vi­sa­nja ze­ma­lja tu su mo­guć­no­sti za po­slo­va­nje a i pri­ja­telj­stva ko­ja će do­ni­je­ti plo­do­ve.
- Sad se spre­mam na tro­mje­seč­ni an­ga­žman u Is­tan­bu­lu. Ima­la sam po­nu­de i za Afri­ku, ali ne mo­gu sti­ći, ta­ko da sam se ipak od­lu­či­la za Tur­sku, a i da­lji­na je pre­su­di­la - za­klju­či­la je Mar­ko­vić.M.N.